12. Julija i Lovac

12. Julija i Lovac

          Lovac i lav su se sve češće sastajali. Obično je Lovac dolazio kod lava jer je tako bilo bezbednije za sve. U gradu su se dešavale neke promene. Lovac je preko svojih prijatelja saznao da novi direktor zoo-vrta namerava da nabavi još životinja, pa je o tome obavestio lava. Morali su da smisle način kako da spreče veliku hajku na bespomoćne životinje. Ti česti sastanci nisu mogli da prođu neprimećeno. Julija se pitala sa kim to tata razgovara i po nekoliko sati. Kada se jedan sastanak odužio do kasno u noć Julija više nije mogla da izdrži već je, i pored svih zabrana, prevladala dečija radoznalost. Prišla je vratima i ušla u tatinu radnu sobu. Kada je ugledala Lovca prilično se iznenadila. Upitala je uzbuđenim glasom:

- Šta ovaj „Ljud“ traži ovde?

Lovac i lav su se pogledali i nasmejali. Prvi je od stola ustao lovac i mekanim korakom krenuo je prema Juliji. Prilazio je Juliji lagano a kada joj se sasvim približio obratio joj se lavovskim jezikom:

- Ja sam Lovac iz grada, inače prijatelj tvog tate. Nemoj da se plašiš.

- A ko je rekao da se ja plašim? - ponosno će Julija.

- Nego tata, daj ovome „Ljudu“ da jede i pije, neka se odmori pa vrati u grad odakle je i došao.

Sada su se već obojica, i Lovac i tata slatko nasmejali. Lovac je od lava čuo da je Julija potpuno poseban lavić ali da je ovako otresita sa samo nekoliko meseci to nije mogao da veruje. Tata je prišao Juliji, nežno je pomazio i objasnio joj sasvim ozbiljno o čemu razgovaraju Lovac i on. Julija je pažljivo slušala tatu i kada je on završio samo je rekla: - Taj problem moramo nekako da rešimo.

Tih dana dugo su razgovarali o svemu i na kraju su se dogovorili da je najbolje da Julija sa lovcem krene u grad i sama vidi kako je tamo. Zaključili su da će to biti mnogo manje upadljivo od eventualnog odlaska velikog lava. Julija je još uvek, na prvi pogled, mogla da prođe kao malo veći kućni ljubimac.

          Lovac i Julija su se prevezli do periferije grada i tu su sačekali veče da bi neprimećeno došli do lovčeve kuće. Lovac je u kući živeo sam. Kuća je bila mala ali vrlo udobna. Imala je tri sobe, kuhinju, kupatilo, ostavu i podrum. Oko kuće je bilo prilično veliko dvorište sa raznim rastinjem. Dvorište je bilo ograđeno  visokim zidom koji je sprečavao radoznale poglede.

          Kada su ušli u dvorište i zatvorili kapiju lovac je svečano rekao:

- Pa gospođice Julija, poštovana princezo, vaše visočanstvo, izvolite u moj dvor.

Julija nije shvatila šalu već se zaista prva zaputila ka vratima kuće. Kada su ušli u kuću Julija se naglo promenila. Od one ozbiljne i otresite Julije koja je ravnopravno razgovarala o problemima koji mogu da se dogode, nije ostao ni trag. Julija ja sada bila mala umiljata maca, mali lavić kome je potrebna sva nega ovog sveta. Ipak je ona bila skoro beba. Nije se postavljalo pitanje gde će ko da spava. Posle kupanja, tačnije kada je lovac okupao prvo Juliju pa sebe, Julija se onako sva čista i mirišljava, odmah zavukla u krevet, ispod pokrivača i prilepila potpuno za Lovca. Lovac se u prvi mah iznenadio ali onda je pomazio Juliju, dao joj mleko i ubrzo zaspao. Ujutru je Lovac prvi ustao. Spremio je doručak, a Julija je još uvek spavala. Kada se najzad probudila, umila i doručkovala Lovac joj je objasnio da mora na posao. Rekao joj da ne otvara vrata nikome i da niko neće dolaziti. Lovac je otišao, a Julija ostala da razgleda svoj novi, privremeni dom. Nije prošlo mnogo vremena a začulo se zvono na ulaznim vratima. Julija se nije uplašila već je samo tiho kliznula nazad u krevet ispod pokrivača. Posle još jednog zvona začulo se otključavanje brave na vratima. Julija je ispravno zaključila da se ne radi o neprijatelju već da je Lovac zaboravio da joj kaže da još neko ima ključ od kuće. Tako je i bilo. U sobi se pojavila žena srednjih godina, prijatne spoljašnosti. Po pokretima i metli koju je nosila, Julija je odmah shvatila da se radi o Lovčevoj kućnoj pomoćnici. Rešila je da se malo našali sa njom. Ukočila se cela u krevetu izigravajući lutku. Žena je odmah primetila nekoga u krevetu i glasno je uzdahnula:

- O bože, kako sam se uplašila! Vidi ti Lovca, potpuno je podetinjio. Spava u krevetu sa lutkom i to još sa lutkom malog lava. Ta njegova opsednutost lavovima stvarno nema granice. - rekla je domaćica i pružila ruku prema ,,lutki,,.

Julija se tada malo izmakla i blago zarežala. Domaćica se ukočila na tren, ali je mislila da joj se pričinilo. Ponovo je pružila ruku ka Juliji ali ovaj put je i gledala u njenom pravcu. Kada je ženina ruka već trebalo da dotakne Juliju ona je naglo ustala na noge i ispustila opasan ,,lavlji,, zvuk. Domaćica za malo što nije pala u nesvest od iznenađenja i straha. Hitro je odskočila od kreveta i pobegla u kuhinju. Popela se na sudoperu a u ruci je, kao neko oružje, držala metlu. U tom borbenom položaju je i sačekala Lovca koji se, srećom, kući vratio posle svega sat vremena. Lovac se pravdao domaćici, a Julija je već našla način da se mazi sa ipak dobrom i poštenom ženom.

          Julija je tako stekla i drugog prijatelja među ljudima, a žena je bezgranično zavolela najnežnijeg i najpitomijeg malog lava na svetu.