10. Proleće sreće

10. Proleće sreće

          Rano proleće koje je zakucalo na vrata carstva nije najavljivalo toliko radosti i promena koje su se dogodile. Nešto ranije te godine, car se oženio divnom lavicom i ubrzo su dobili Juliju i Lolu i nestašnog muškog lavića, Leona. Ni venčanje cara nije nagoveštavalo toliko novosti. Lavovi i većina životinja ne prave velika slavlja povodom venčanja. Za razliku od ljudi, oni su prilično stidljivi i skromni pa se i venčavaju tiho bez ceremonija i proslava.

          Te godine je stasala jedna generacija lavova koja je po mnogo čemu bila posebna. Svima je došlo vreme za ženidbu. Crni se oženio sa crnom lavicom koja je imala belu tačku na vratu i dobili su malog đavolka, muškog crnog lavića. On je bio toliko nemiran da je već drugog dana otišao nekuda i tek posle nekoliko dana se vratio. Sivi i Beli su se oženili lavicama koje su bile rođene sestre. Sivi se oženio sivom lavicom koja je imala bele tufne, a Beli sa njenom sestrom belom, koja je imala sive tufne. Sivi i njegova lavica su dobili dečaka a Beli devojčicu i dečaka koji su bili toliko slatki i beli da su ih svi u carstvu nazivali Jastučići. Plavi i njegova lavica su dobili plavog lava, dečaka. Plavi, ionako, stidljiv i plašljiv, ako to sme da se kaže za jednog lava, nestao je i nije se pojavljivao sedam dana. Tada su, prvi put, mnogi pomislili da on nije nikuda otišao već da je jednostavno postao nevidljiv. Tako su po carstvu i počele da kruže priče o plavom da on kada želi može da postane nevidljiv. Car je za to znao, a znao je i pravu istinu. Plavi je postajao nevidljiv samo kada se uplaši. To se nije dešavalo često ali se ipak dešavalo. Tog proleća se oženio i vuk, vođa čopora vukova, i ubrzo je dobio sina Vučka. Bilo je još bezbroj venčanja i mnogo beba se ubrzo rodilo ali sve je to prošlo nekako tiho i dostojanstveno. Ono što je zaista protreslo životinjsko carstvo je ,,venčanje veka,,. To je bila svadba roze lavova. Roze kralj je proglasio opštenarodno vezelje i praznik u trajanju od dvadeset dana. Pozvao je preko hiljadu gostiju iz celog carstva. Pozvao je, što je potpuno nezamislivo, čak i desetak ljudi na svoju svadbu. Svi gosti su dobili poklone i zasebne sobe u kojima su bili smešteni. Hrane i pića je bilo u izobilju. Sve to je organizovala kornjača sa svojim pomoćnicima. Kornjaća tvrdi da nikada takvo slavlje nije videla nigde. Bilo je tu muzike, plesa, pevanja i svake druge vrste zabave. Car je bio na svadbi i lepo se proveo ne zamerajući ništa roze lavu. Suviše ga je dobro poznavao. Dvadesetog dana slavlja gosti i domaćini, već vidno umorni, rešili su da se proslava privede kraju. Polako se slavlje završavalo, gosti su se razilazili a roze kralj i njegova kraljica su ubrzo, posle par meseci, dobili malu roze pricezu Roziku. Rozika je bila mala ženkica sa dugim trepavicama i divnim očima. Krzno joj je bilo svilenkasto, meko i mirišljavo. Izgledala je potpuno nestvarno. Mama joj je odmah obukla haljinicu i četiri male udobne cipelice. Rozika se potpuno razlikovala od drugih lavića ali i celo roze kraljevstvo se razlikovalo od drugih delova carstva. U roze kraljevstvu su životinje pratile poslednju modu. Ženke su išle kod frizera, šminkale se i lakirale nokte, a muškarci su se bavili sportom i pretežno zabavljali. Niko nije išao u lov. Hranili su se slično ljudima, kupovali su namirnice u prodavnicama kojih je bilo nekoliko u roze kraljevstvu.

          Sve ovo je car znao i tolerisao. Ipak je rešio da, kada se završi gužva oko svadbe i rođenja Rozike, malo porazgovara sa Roze lavom i dogovori se, da stvari probaju da vrate u normalu. Znao je da će to ići teško ali je morao da pokuša. Sada je caru bilo najvažnije da se u carstvu rodilo toliko malih životinjica. Radovao se što će njegove kćerke, Julija i Lola, imati drugare baš kao što ih je i on imao, kada je bio mali.