Životinjsko carstvo

Daleko od grada, na ogromnom prostranstvu, pruža se najveće i najlepše životinjsko carstvo na svetu. U tom životinjskom carstvu postoje sve životinje, čak i one koje su do sada stanovale samo u našoj mašti.
Veliko carstvo obuhvata šume, planine, savane, mora, reke i sve drugo što ima jedno ozbiljno i pravo carstvo. Mnogo kraljevina postoji u našem carstvu, a gde su kraljevine tu su kraljevi, kraljice i njihova deca princeze i prinčevi. e mail dstankovic011@gmail.com

уторак, 09. јул 2013.

09. Pustinjski skočiguz



09. Pustinjski skočiguz

          U delu carstva koje iz savane prelazi u pustinju živi jedno neobično stvorenje, pustinjski skočiguz. Skočiguz je veličine osrednje veverice i liči na pudlicu. Ima žućkasto gusto krzno i prilično je čudna i plašljiva životinja. Ono po čemu se svakako razlikuje od drugih životinja je to što uvek posle desetak koraka on iznenada odskoči unazad i to tako što se odbaci prednjim nogama. U carstvu postoji mnoštvo nepoznatih vrsta, ali ono što još izdvaja pustinjskog skočiguza od drugih je njegova strast da prenosi vesti sa jednog na drugi kraj carstva. Nekada, pogotovu ako je još mlad, te vesti potpuno izgube svaki smisao, ali ako je skočiguz odrastao i obrazovan, on je u stanju da bez greške zapamti i poruku dugačku dva sata i da je posle nekoliko dana napornog putovanja prenese onome kome je namenjena bez i jedne greške.
          Za našeg skočiguza Skočka je tako vezana jedna priča. Kada je Skočko bio mali stalno je prisluškivao šta govore starije životinje i onda je to bez ikakvog reda prenosio na druge delove carstva. Jednom je Skočko rekao vukovima da se sprema velika hajka na njih. Vukovi su se uplašili i uzvrteli, ali od hajke nije bilo ništa. Drugom prilikom je Skočko uspaničio sve ptice jer im je preneo kako je car zabranio pticama da lete, a car je, u stvari, grdio decu što se penju na visoko drveće. Sigurno najinteresantniji događaj iz Skočkove mladosti je onaj kada se čitavo carstvo punih deset dana pripremalo da se odbrani od ogromne vodene stihije. A šta se zaista dogodilo? Naš drugar Skočko je prisluškivao slonove dok su razgovarali. Baš negde u to vreme slonica je rodila žensko slonče i dala joj ime Damba. Mama i tata slon su zabrinuto razgovarali o svojoj Dambi jer je ona bila, za pojmove slonova, kao mrav. Tata je u jednom trenu rekao mami slonici:
- Eto šta može da se dogodi, dolazi vreme kiša i reka će nadoći. Moramo da pazimo na Dambu da se ne udavi.
Skočiguz je to čuo. Razmišljao je... Koliko će to reka morati da nadođe da bi potopila jednog slona? Kako će se u tom slučaju spasiti ostale životinje mnogo manje od slona? Odmah je potrčao u druge delove carstva i svima razglasio da se sprema ogroman potop i da su čak i najveće životinje, slonovi, u strahu. Zavladala je ogromna panika ali se sve, na sreću, za neko vreme smirilo. Poplava se nije dogodila i na sve ovo se brzo zaboravilo.     
          Skočko je porastao u ozbiljnog i odgovornog skočiguza i postao je glavni kurir na dvoru.

Нема коментара:

Постави коментар