08. Jezero istine

08. Jezero istine

          U samom središtu životinjskog carstva nalazi se prelepo malo jezero koje je među životinjama poznato kao Jezero istine. Sa leve strane jezera, prema istoku, pruža se nepregledna stepa, a u daljini počinje kraljevstvo plavog lava. Sa desne strane je pustinja. Na jugu su prelepi pašnjaci, a u daljini brežuljci. Kada bi se od jezera krenulo ka severu, prvo bi se došlo do velike šume, pa do planina, gde se nalazi i carski dvorac. Ako bi prešli preko planina i nastavili na sever, došli bi do Kristalne reke. Tu negde već počinje divno i čudesno kraljevstvo roze lavova.

          Mnogi stanovnici carstva, a posebno deca, često se pitaju zašto je jezero baš dobilo ime Jezero istine? Na to niko ne zna tačan odgovor. Stari slonovi pričaju da je tu nekada bio izvor a svako ko popije vodu sa tog tog izvora može da postavi jedno pitanje i da će voda svojim žuborom da mu odgovori. Tu legendu je izgleda čuo i Crni pa je krenuo na jezero. Sve bi se na tome i završilo da u isto vreme na jezero nije krenuo i Sivi. Iako su oni tada bili još mali, među njima je već postojalo rivalstvo. Sivi je stigao na jezero sat vremena pre Crnog, prošetao se, pio vodu i zavirio u svaki žbun i stenu u okolini jezera. On nije verovao u legendu o Jezeru istine. Oko podne Sivi je čuo krckanje grančica u obležnjem šipražju i brzo se sakrio iza velike stena odmah pored plaže, tik do mesta gde životinje obično piju vodu. Pritajio se i čekao. Ništa se više nije čulo osim tihog zvuka povetarca. Prošao je čitav sat ali se iz šipražja niko nije pojavio. Sivi je i dalje pritajen čekao. Zaustavljao je dah da ne bi nezvanom gostu otkrio svoje prisustvo. Posle tri sata čekanja iz šipražja se ponovo čulo krckanje grančica. Pojavila se neka nestvarna senka, a odmah zatim Sivi je ugledao konture Crnog koji se, kao i uvek, približavao pojilu lagano, nečujno i obazrivo. Kada se Crni uverio da nikoga nema u blizini, prišao je jezeru i napio se dobro vode. Crni je gledao u površinu jezera svojim znatiželjnim dečijim očima. Tada se iz jezera začuo duboki glas:

- Heeej, sada kada si se napio vode postavi mi pitanje.

Crni se prvo trgao, pogledao unaokolo i pošto se uverio da nema nikoga, prišao bliže vodi ali i steni iza koje se krio Sivi. Crni se malo počešao po glavi pa stidljivo upita:

- Reci mi Jezero, kako mogu da skočim na oblake i da po njima hodam?

Sivi za malo što nije prasnuo u smeh ali se suzdržao, pribrao i opet prerušenim glasom odgovorio:

- Moooraš više da se trudiš da bi skočio na oblake. Moooraš da se popneš na planinu i da sa visokih stena skočiš na oblake.

Crni je i dalje sa nevericom gledao u jezero i brzo se hodajući unazad, vidno uznemiren, udaljio od jezera u pravcu šipražja i dalje prema šumi. Posle nekog vremena Sivi više nije mogao da izdrži već je, iako sam, počeo da se grohotom smeje. Smejao se celim putem do dvora, ali nikome nije ispričao o događaju koji se tada desio. Prolazili su dani, a Crni se sve ređe pojavljivao među drugim lavovima. Ponekad bi dolazio vidno ranjen i ugruvan da mu Beli previje rane i onda bi ponovo nestajao u pravcu sve viših i viših planina. Sivi je znao o čemu se radi ali nikome nije govorio. Vremenom je Crni zaboravio na događaj na jezeru, a odavno je prestao i da pokušava da skoči na oblake. Porastao je i to je ostalo iza njega. Taj događaj bi ostao tajna i zaboravio bi se da jednog dana Julija sa Sivim nije otišla na to isto jezero. Kada su došli do jezera i napili se vode začuo se zvonki glasić koji se mešao sa sa žuborom. Sivi se ukočio od straha misleći da nekoga ima u blizini i da neko sa njim zbija šalu isto onako kako se pre mnogo godina on našalio sa Crnim. Ali ovoga puta nikoga nije bilo u blizini. Julija je prišla jezeru i osluškivala šta to jezero govori. Onda je glas postao razgovetniji, jezero je govorilo:

- O, sivi moćni lavu! Ispričaj Juliji kakvu si neumesnu šalu napravio, ovde na jezeru, pre mnogo godina.

Sivi prosto nije mogao da diše. Julija je odskočila od jezera prema Sivom i zakliktala:  

- Ispričaj mi, ispričaj mi...

Sivi nije imao kud, pa je Juliji ispričao priču o Jezeru Istine i Crnom i kako ga je on prevario da skače sa stena na oblake. Julija se slatko kikotala.

          Da li je i ovoga puta neko bio sakriven iza stene, možda Julijin tata ili Lola, ili je stvarno Jezero istine progovorilo to će ostati zauvek tajna.