HAJDUCI Branoslav Nušić 1864-1938

HAJDUCI Branoslav Nušić 1864-1938

1.Uvod

Roman Branislava Nušića Hajduci opisuje njegove doživljaje iz detinjstva. Roman je pun komičnih situacija. Doživljaji dece na obali Dunava zabavni su ali I poučni.

2.Razrada

Tema romana: Grupa dečaka u potrazi za avanturom odlučuje da napravi družinu i da zajedno odu u hajduke.

Fabula: Roman Hajduci počinje sa upoznavanjem glavnih likova kroz priču o hrastu koji je na obalu izbacio Dunav. Sedmorica dečaka su svoje slobodno vreme provodili na tom hrastu maštajući o raznim stvarima. Jednog dana jedan od njih Čeda Brba je došao sa idejom da idu u Hajduke. Ostali dečaci su ga ubeđivali da ne ide u hajduke I da to rade zli ljudi ali Čeda je bio uporan. Na kraju su svi dečaci prihvatili da idu u hajduke da ne bi među sobom ispali kukavice. Za arambašu su izabrali Čedu Brbu.

Prvu noć u hajducima su se dogovorili da napadnu putnička kola. Nije im uspelo jer su se upašili magarca. Tu noć nisu mogli da spavaju pa je svako ispričao po jednu svoju priču. Te priće koje su prićali dečaci nemaju mnogo veze sa temom romana I fabulom ali svaka priča sadrži poućnu poruku.

Brbina priča. Bila je o caru koji je želeo da nađe odgovor na tri pitanja – kada je čovek najjači, kako da izbegne smrt, i da li treba da sluša savete prijatelja. Car se preobukao u prosjaka i našao dete Marka Kraljevića. Marko mu je odgovorio da je čovek najjači kad brani pravdu, da živi posle smrti, ako je činio dobra dela i da je dobro slušati savete prijatelja jer retko ko voli da vidi svoje mane.

Gluvaćeva priča. U priči se radi o mladiću koji je u planinama čuvao koze i koji je jedan cvet spasio da ga koza ne pojede a kasnije ga je negovao i zalivao. Jednog dana je oluja polomila cvet i on ga je našao u šumi, doneo ga je kući i stavio u vodu. Te noći je sanjao starca koji mu je rekao da će na mestu gde je bio cvet da nađe blago. Blago je bilo tamo ali mladić nije hteo da ga uzme jer nije bilo njegovo. Kada se vratio kući video je da se cvet pretvorio u prelepu devojku koja je nastala iz suze njene majke carice koju je otac oterao a da je blago njeno .Devojka mu je rekla da je sve blago njegovo, jer je ona njegova pošto joj je jedini prišao, negovao je i voleo.

Trtina priča. Trta je sanjao da je car i da čini dobra dela. Poželeo je bombone, tortu i kočije. Bombone je u snu pojeo a kada je trebalo da jede tortu probudio se. Ispričao je služavki san i ona mu je rekla da će da mu se desi nešto lepo i da će to brzo da se dogodi. Tog dana je njegov tata sreo profesora koji mu je o trti ispričao sve najgore. Tata ga je prebio kada je došao kući. Kada je pitao služavku zašto je pogrešno protumačila san ona mu je rekla da je pogodila jednu stvar, a to je da će se sve vrlo brzo desiti.

Vrapčeva priča. To je priča o mišu koji je hteo da izda svoje drugove miševe da ih mačak pojede a da za uzvrat mačak njega ne dira. Miš je doveo svoje drugove miševe i rekao im kako je mačak pijan. Izašao je iz rupice i popeo se mački na glavu. Mačak ga je tada zgrabio i rekao  da neće dirati druge miševe, ali da će njega da pojede jer je izdao svoje drugove i da zna da će tako sutra izdati i njega. ( Izdajica je najveći od svih zločinaca). I pojeo ga je.

Cvrcina priča. To je priča o njegovom bratu Peri koji je krenuo da čupa kose sestrinim lutkama. Majka ga je videla i istukla, a sestra se jako naljutila. Pošto je bio lažov Pera je ubedio sestru da su se lutke same počupale jer su se posvađale.

Dronjina priča. Bio je jednom čovek koji je mnogo radio i koji se obogatio.Brinuo je za vaspitanje svog sina pa je jednu noć blago zazidao u zidove a sinu je rekao da su opljačkani. Sinu je bilo žao para ali još više tate i počeo je mnogo da radi i da štedi. Kupio je konja i hteo da otvori radnju. Tati je tada sinu pokazao gde je sakrio novac a sin ga je pitao zašto je to uradio. Otac mu je rekao da je hteo da ga nauči kako je teško steći i saćuvati bogatstvo.

Nušićeva priča. Nušiæ prièa o Raki Pustoglaviæu, nevaspitanom, bezobraznom i neposlušnom detetu.Roditelji su bili oèajni pa je otac zamolio dresera životinja iz cirkusa da mu pomogne.. Dreser je pristao. Dreser ga je prebio korbačem. Rekao je roditeljima da mu ne daju da jede dok ne bude molio i opet ga je izmlatio. Posle ručka je dreser rekao Raki da ako ne nauči sve što ima za sutra, da će da ga prebije. Sutradan je Raka sve naučio. Dreser je rekao roditeljima da nije lepo decu vaspitavati batinama, ali da je to bio jedini način. Od tada su deca Raku prozvali Dresirani Raka.

Sutradan je decu iznemoglu, gladnu I žednu našao pandur I zaključao ih u svinjac pun buva. Dao im je hleb I slamu za spavanje. Deca su bila ubeđena da će roditelji da ih izljube ali očevi su ih isprebijali. Posle dve nedelje deca su se skupila. Bili su svi izbačeni iz škole I svi u selu su im se smejali. Dečaci su se zarekli da nikad više neće praviti takve gluposti.

Likovi i njihove osobine: Glavni likovi u romanu Hajduci su sedmorica dečaka koji su otišli u hajduke. To su Žika Dronja koji nije mogao da zapamti ni jednu lekciju. Odeća I sveske su mu bile umrljane od mastila a na njemu je odeæa visila pa su ga zvali Dronja. Drugi dečak je bio Mile Vrabac. On je nadimak dobio jer nije skinuo kapu pred sveštenikom I ovaj ga je pitao da možda ne krije vrabca u kapi pa zato neće da je podigne sa glave. Mile Vrabac nije bio najgori đak, bilo je I gorih u razredu.Trta je bio dobar drug ali je bio strašno lenj I teško se ujutru budio. Laza Cvrca je bio duhovit ali je bio I kukavica. Mucao je kada treba da odgovara. Sima Gluvać nije bio gluv ali se pravio gluv kada treba da odgovara neki predmet. Čeda Brba koji je bio najjači od svih, nadimak je dobio po pogrešno potpisanom kontrolnom. Bio je loš đak i pravio je stalno razne šale. Čeda je mnogo lagao ali druga deca su morali da ga slušaju jer su ga se plašili. Čeda Brba je bio ipak pravedan I štitio je slabije drugove. Nušić kaže da su za njega govorili da je rđav I nevaljao a da je on za sebe mislio da je dobro dete I odličan đak. Dobijao je batine zbog sitnica kada razbije prozor ili sestri razbije glavu.

Pouka: Pisac je hteo da kaže da ne smemo da budemo povodljivi. Ne smemo da radimo nešto loše samo da ne ispadnemo kukavice ili da se ne bi razlikovali od društva. Naročito ne bi trebali da radimo loše stvari ako znamo da nisu dobre jer ćemo sigurno za sve loše što uradimo biti kažnjeni.

Meni se roman Hajduci dopada jer je zanimljiv za čitanje I zato što ima mnogo smešnih delova. Najviše mi se sviđa priča Avanti generale kada majmun jaše psa koga je Brba doveo na vašar. Smešno mi je bilo i kada je Brba prosuo prašak od koga su se češali svi u školi. Pored ovih smešnih scena dopada mi se što roman ima mnogo poučnih priča i što nam pokazuje šta ne bi smeli da radimo.

Mali lavić Julija