07. Lola

07. Lola

          Julija je rasla u pravu lavicu. Iako je još bila beba, svi su mogli da zapaze da je izuzetno lepa i pametna.  Pored toga ona je bila i dobra, sa istančanim osećajem za pravednost. Imala je oko tri meseca kada je saznala od mame da će uskoro da dobije brata ili sestru. Tata lav za to nije znao, takav je bio običaj kod lavova. Iako je Julija najviše vremena provodila na dvoru sve češće je želela da sa velikim lavicama ide u lov, a to je malim lavićima bilo izričito zabranjeno. Pravi razlog odlaska u lov sa mamom bila je želja da razgovara sa njom o bebi koja je na putu. Jedne noći Julija se iskrala iz svoje sobe i izašla ispred dvora da sačeka lavice koje su se vraćale iz lova. Negde posle ponoći, u gluvo doba, videla je čopor lavica kako se vraća kući. Odmah im je prišla i skočila na mamu lavicu. Mama je nežno zarežala i pronicljivo pogledala Juliju upitavši je:

- Reci mi mila, šta se mota u toj tvojoj maloj glavici? Mamu ne možeš da prevariš. Šta muči moju malu bebu?

Julija je pocrvenela od stida i dublje se zavukla u mamino meko krzno.

- Reći ću ti kada odemo u tvoju sobu. - prošaputa Julija.

Kada su legle Julija je progovorila:

- Mama ja znam da ću da dobijem batu ili seku. Molim te mamice, ako rodiš devojčicu, daj joj ime Lola.

Mama je začuđeno pogledala Juliju.

- Ali zlato, zašto baš to ime?

-Ne znam mamice, ali molim te neka se zove Lola.

Ni sama Julija nije znala zašto joj je to bilo baš toliko važno. Mama je pomazila Juliju, poljubila je i nežno rekla:

- Nemoj da brineš. Mirno spavaj i sanjaj svoju malu sestricu Lolu.

Julija je sva uzdrhtala od sreće, okrenula se na drugu stranu i odmah zaspala.

          Za nekoliko dana mala Lola je došla na svet. Bio je to jedan zdrav i lep lavić. Tata i Julija su se po celi dan igrali sa Lolom. Razlika između Julije i Lole je bila oko četiri meseca. Lav je znao da kada porastu, da će retko moći da ih razlikuje. I karakteri su im bili slični. Sličnost je bila tolika da razlike skoro i nije bilo. Među njima nikada nije bilo ljubomore. Ljubomora je inače među lavovima vrlo retka. Julija je mislila da je Lola najlepša lavica na svetu, a Lola je bila prosto ubeđena da je Julija ta koja je najlepša i najbolja. O tome nisu razgovarale ali su čvrsto u to verovale. Crni je naravno pazio na obe,  iako se potajno plašio pomalo Julije zbog njene moći da, onako carski opasno, rikne, pretećim i strašnim glasom.