01. Mali lavić Julija
To jutro car je spavao u svojoj pećini. Bio je to pravi lavlji san. Znao je da niko neće da mu priđe i da će ga kao i uvek pustiti da spava, sve dok se sam ne probudi. Ali tog jutra je sve bilo drugačije. Prvo je osetio neki prijatan, ali nepoznat miris i za divno čudo nije se probudio. Njegova nepogrešiva čula nisu zvonila na uzbunu. Malo kasnije osetio je da ga neko vuče za uši, mislio je da sanja. U sledećem trenu neko mu je zapušio nos, nije mogao da diše. Otvorio je lagano pospane oči i ugledao nešto najlepše na svetu. Ugledao je jedno predivno malo stvorenje, nežno, mekano, umiljato, kako leži sklupčano pored njega i igra se stidljivo, bez straha, sa njegovom grivom, ušima i šapama...
06. Lovac
06. Lovac
...Mama se onda okrenula prema lavu, prišla mu je i nežno ga zagrlila.
- Vi ste gospodine lave spasili moje dete? - pitala je majka, ne očekujući odgovor.
- Da. - odgovorio je ljudskim jezikom lav. Mama ga je začuđeno pogledala.
- Pa čime da vas poslužim? Sigurno ste gladni a ja ne znam šta jedu lavovi. - pomalo već zbunjeno izusti mama.
- Palačinke sa džemom i mleko bi bili sasvim u redu. - rekao je lav.
- Toliko puta sam o tim vašim palačinkama slušao od vašeg sina.
Mama je na to prasnula u neobuzdani smeh i od radosti i od neverice kako je moguće da lav govori kao ljudi...
11. Stari Julijin štos
11. Stari Julijin štos
...Lav je prvo malo frknuo ali Julija je bila uporna i protrljala je lavu nos sa njegovom šapom iznova. Lav je odjednom iznenađen, još u snu, reagovao instktivno na nepoznat miris i svojim velikim i opasnim zubima ugrizao sopsvenu ruku. Kada je osetio bol naglo se probudio. Imao je šta i da vidi: SAM SEBE JE UJEO! Julija se slatko kikotala, a lav je tek tada shvatio da je to dečija šala koje se dosetila njegova pametna devojčica...
