02. Crni lav

02. Crni lav

          Crni lav je verovatno najopasnije stvorenje koje je ikad postojalo. On je jak, hrabar, snalažljiv..., jednom rečju crni lav je pravi ratnik i avanturista. Voli da ide u lov sam. Ne priznaje nikakva pravila i ne poštuje nikoga osim u priličnoj meri cara svih životinja i to ne zato što su zajedno odrasli već zato što mu je neprijatno, (da ne kažemo baš da se plaši, jer CRNI SE NE PLAŠI NIKOGA I NIČEGA), kada car arlaukne onako carski i opasno kako samo on zna. Tata crnog lava je čuvao cara dok je bio mali. Uvek su crni lavovi čuvali buduće careve i njihovu decu. Učili su ih raznim veštinama i načinima borbe ali i budno pazili da ih neko ne povredi.

          Tako je došlo vreme i da naš Crni upozna mladunče Juliju. Car džungle, savane i planina nije bio potpuno siguran da će Crni biti dobar prema Juliji. Toliko puta ga je do sada prevario i pojeo mnoge za koje mu je rekao da ih ne dira. Zbog svega toga je rešio da uradi nešto što se u prvi čas činilo kao nemoguće. Rešio je da Juliju, iako ima samo deset dana, nauči da arlaukne kao lav. Mama lavica i ostali na dvoru za ovo nisu znali, a nisu ni mogli da saznaju zbog mnogo svakodnevnih obaveza u carstvu. Tata car je rešio da proba. Pogledao je svoje mladunče, pomazio ga je nežno i pitao da li se plaši rike lavova. Lavić je odgovorio:

- Zašto bih se plašila kada sam i ja lav.

Lav je onda iznenadno riknuo iz sveg glasa najopasnije što je mogao. To je bio zvuk od koga se ledila krv u žilama i koji se čuo kilometrima daleko. Julija je samo pogledala tatu i rekla:

- To mogu i ja.

Nakostrešila se, duboko udahnula i ,,riknula,, ali se iz malih lavljih usta čulo samo tiho i prilično nežno ,,mijau,,. Probala je još nekoliko puta ali nije uspela. Tata joj je napokon rekao da prestane da se muči, da popije mleko i ode na spavanje. Julija je popila mleko, ali nije legla da spava već je kradom otišla u ,,gluvu sobu,, i nastavila da vežba celu noć. Gluva soba, kako su je svi zvali, bila je jedna odaja na dvoru gde su se održavali važni sastanci svih životinja, tačnije njihovih predstavnika. Pošto su sastanci životinja bili  bučni, car je naredio da se zidovi te odaje dobro oblože kako buka ne bi bez razloga uznemiravala ostale stanovnike dvora i životinjskog carstva. Pred samo jutro Julija se uvukla u svoju sobu i odmah zaspala. Tata je tog dana ustao malo kasnije i iznenadio se kada u krevetu, pored sebe, nije ugledao Juliju. Na tren se uplašio, ali je onda shvatio da je na dvoru bezbedno i da se beba sigurno uspavala u svojoj sobi. Tako je i bilo. Ušao je u njenu sobu tiho, da je ne probudi. Pomazio je mladunče i izašao. Julija se probudila tek u kasno posle podne.

- Gde si spavalice? - rekao je tata.

- Sigurno si gladna, dođi da ti dam mleko.   Kada se lav okrenuo da dohvati mleko sa police, iza svojih leđa je začuo najstravičniji zvuk koji lavlji um može da zamisli. On koji se ničega ne boji, prosto se sledio od straha. Rika koju je čuo podsetila ga je na detinjstvo i na stare lavove koji su se borili sa mnogim neprijateljima. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da shvati šta se dešava. Otvorio je oči, koje je instiktivno zatvorio kada ga je iznenadio opaki zvuk, a ispred sebe je ugledao malu ali ponosnu Juliju.

- Tata da li sam sada pravi lav, da li sam dobro arlauknula? - pitala je Julija.

Lav se nežno nasmejao, pomazio malog lavića ali svakim delom svog tela je znao da je pred njim zaista poseban lav. Njegova Julija je imala samo dve nedelje, a već je umela da rikne jače i opasnije od njega, baš onako kako i dolikuje caru svih životinja.

          Crni je stigao u dvor. Juliji je to kazao dvorski majmun. Iako nije izlazila iz svoje i tatine sobe, Julija je kroz male prozorčiće, koji su bili na svakom zidu, uspevala da sazna ponešto o spoljašnjem svetu. Tako je saznala gde se smestio opaki crni lav. On je, izgleda, zaista bio opasan. Shvatila je to po ogromnom strahu koji se video u očima svih životinja na dvoru, osim kod njenog tate. Iako Crni nikada nije pojeo ni jednu životinju, baš na dvoru, svi su se plašili da je i to moguće. Julija je saznala da se Crni nalazi u sobi na dnu hodnika i da tu čeka da ga primi car i čuje zašto ga je uopšte  zvao. To poslepodne Julija se iskrala iz carskih odaja i uputila ka dnu hodnika. Znala je da bi se tata ljutio ali dečija radoznalost je nadvladala. Prišunjala se vratima na dnu hodnika i lagano pokucala. Kroz nekoliko trenutaka vrata su počela da se otvaraju. U sobi je bilo izuzetno mračno. Kada su se vrata potpuno otvorila, Julija je ušla u sobu. Osim senki, u sobi nije bilo nikoga. Ona je znala da je to nemoguće, jer ko joj je otvorio teška vrata ako je soba bila prazna!? Okrenula se lagano oko sebe, ali nije videla ništa. Baš kada je htela da napusti prostoriju, u uglu sobe je osetila jak neprijatan miris. Pogledala je u tom pravcu, ali i dalje osim senki nije videla ništa. Za to vreme opaki crni lav nije mogao da se načudi ko je to osim cara uopšte imao hrabrosti da dođe u njegovu sobu. Još je više bio zbunjen kada je video malo i nezaštićeno stvorenje. Tada je napravio grešku, možda prvu i jedinu u svom životu. Izašao je iz senke zavese i taman je hteo da krene ka nezvanom gostu kada se sobom prolomi jeziv, njemu tako poznat, neprijatan urlik. Ukočio se od straha i iznenađenja. U vidokrugu nije bilo nikog osim male i bezopasne životinjice. U sledećem času  mu je neko skočio na leđa i na vrat. Još se nije ni snašao kad začu umilni glasić:

- Zdravo Crni, ja sam Julija, kćerka cara životinja. Lepši si nego što sam te zamišljala, ali bi baš mogao malo i da se okupaš...

I Julija gurnu crnog u kadu punu vode. Crni posrnu i pade u kadu. Mali lavić je hrabro skočio za njim i odmah počeo da se mazi, umiljava i prede. Crni samo uzdrhta od neke topline koja mu je ispunila grudi.

          Tako je počelo jedno veliko i neraskidivo prijateljstvo. Počelo je druženje opasnog crnog lava i malog lavića Julije. Od tada, pa zauvek, Crni je, u nekoj senci, potpuno sakriven od pogleda, budno motrio na nju i čuvao je. Car ništa nije morao da objašnjava Crnom. Taj susret je odredio dalji život Crnog ali takođe i život lavića Julije.