Životinjsko carstvo

Daleko od grada, na ogromnom prostranstvu, pruža se najveće i najlepše životinjsko carstvo na svetu. U tom životinjskom carstvu postoje sve životinje, čak i one koje su do sada stanovale samo u našoj mašti.
Veliko carstvo obuhvata šume, planine, savane, mora, reke i sve drugo što ima jedno ozbiljno i pravo carstvo. Mnogo kraljevina postoji u našem carstvu, a gde su kraljevine tu su kraljevi, kraljice i njihova deca princeze i prinčevi. e mail dstankovic011@gmail.com

понедељак, 13. мај 2013.

03. Beli lav



03. Beli lav

          Kao i svoj deci na svetu i malim lavićima je bio potreban doktor. Mali lavići su vakcinisani i pregledani. Kada bi se kojim slučajem razboleli, pili bi lekove, a ponekad bi primili i injekciju. U ovom životinjskom carstvu glavni doktor je bio Beli lav. Beli lav je bio izuzetno veliki. Njegovo krzno je bilo snežno bele boje. Šape su mu bile nežne iako krupne i opasne. Beli lav je znao sve što moraju da znaju doktori. Ono što ga je razlikovalo od drugih lekara je to što su ga mali lavići prosto obožavali.
          Došlo je vreme za vakcinu protiv dečijih bolesti.Tog dana car je trebalo da odvede Juliju kod Belog na prvi pregled. Iako je Julija bila hrabro dete, tata lav nije bio siguran kako će proći taj dan. Car nije ništa krio od Julije, pa joj je već ujutru rekao da moraju da idu kod Belog da bi primila vakcinu. Julija je predosećala da je to nešto opasno i strašno. Rešila je da, po svaku cenu, izbegne primanje vakcine.
          Kod Belog su stigli oko podne. Uz cara i Crnog u povorci je bila i kornjača, zec, veliki mrki medved i nekoliko mladih lavica koje su čuvale povorku. Plan Julije je bio jednostavan, kada stignu kod Belog, počeće da plače, a malim kandžicama, koje su joj porasle na šapama, ogrebaće svakoga ko joj pridje.
         Pećina, u kojoj je živeo Beli i njegova svita, bila je  sunčana i lepa. Sobe su bile prepune igračaka. Juliju je sve to iznenadilo, ali je ostala čvrsto pri svojoj odluci da se brani. Beli se pozdravio sa svima, osim sa Crnim koji i nije ušao u pećinu. Kada je Beli prišao Juliji, ona je i pored straha, osetila neki mir i spokoj. Beli je brzim pokretom uhvatio Juliju svojim velikim šapama, podigao je visoko od zemlje, privio na svoje nežne grudi i poljubio. Sve ovo je Juliju iznenadilo i zbunilo. Beli je nastavio da je mazi i onda joj je tiho, da drugi ne čuju rekao:
- Bebo mala, nemoj da se plašiš, nikakvu vakcinu neću da ti dajem.
Julija je bila potpuno zbunjena ali i malo postiđena dobrotom Belog. Ostali su dugo kod Belog, pričali su, ručali i igrali se, ali vakcinu niko nije ni pomenuo. Kada je došlo vreme da krenu kući Julija je iznenada, ni sama ne zna zašto, pitala tatu:
- Da li mogu da ostanem nekoliko dana kod Belog?
Tata joj je nevoljno dozvolio. Naravno u blizini su ostali Crni i kornjača zadužena za Julijinu ishranu. Gosti su otišli, a mali lavić je umoran, odmah zaspao. Julija je celu noć sanjala vakcine i nežnog velikog Belog lava, za koga je znala da je spasio mnogo mladih životinja.
         Juliju je tog jutra iz sna probudio žamor i plač dece. Brzo je ustala, umila se i ušla u ordinaciju. Tu je spazila lepu belu lavicu koja je pomagala Belom. Julija je rekla:
- Hoću i ja da pomognem da lečimo decu.
- Ako hoćeš da pomogneš onda idi i smiri mališane u čekaonici, čuješ koliko plaču.
- A zašto toliko plaču? - pitala je Julija.
- U šumi vlada zarazna bolest, a deca se plaše vakcine. Ako ne prime vakcinu mnogi od njih će se razboleti i zaraza će se proširiti na sva kraljevstva. - rekla je bela lavica i nastavila da sprema instrumente i lekove. Julija se malo zamislila i ušla u čekaonicu medju svoje nove male drugare.
- Hej deco, nemojte da plačete.  Ja sam Julija, kćerka lava, našeg cara. Evo i ja nisam primila vakcinu, ali ću je sada prva primiti. Videćete da ništa ne boli.
Deca su je gledala sa nevericom. Nikada nisu ni pomislila da i princeze moraju da primaju vakcine.
- A kada se sve završi kornjača će nam svima doneti palačinke i sokove! - uzviknula je Julija i hitro utrčala u ordinaciju Belog.
- Hajde doktore, hajde daj mi tu vakcinu da i to završimo pa da možemo da navalimo na palačinke.
Beli se samo nasmejao. Bela lavica je dodala vakcinu Belom i sve je bilo gotovo toliko brzo da Julija od silnog uzbuđenja nije ni primetila da je već vakcinisana. Julija nije razmišljala o strahu od vakcine. Važno joj je bilo da, po svaku cenu, spasi mladunce i carstvo od zarazne bolesti.
- Sledeći! - uzviknuo je Beli.
Deca su se divila Julijinoj hrabrosti. Ni jedno dete više nije plakalo. Svako je želeo da pokaže koliko je hrabar. A posle vakcinacije? Posle vakcinacije svi su navalili na palačinke i sokove koje je donela kornjača.

Нема коментара:

Постави коментар