Čovek
samo srcem dobro vidi
Svaka
knjiga, koju pročitam, donese mi novo iskustvo i u meni ispiše neku novu
stranicu. Knjige nas uče mnogo toga, vode nas u predele u kojima nikada nismo
bili i upoznaju sa ljudima koje nikada ne bi upoznali. Kao nekim čarobnim
štapičem, sa knjigom možemo da putujemo kroz vreme i prostor ali su retke
knjige koje su u meni izazvale tako jaka osećanja i razmišljanja o ljubavi,
životu i prijateljstvu kao što to čini roman Mali Princ uvek kada ga čitam.
„Čovek samo srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva.“
Reči koje čujemo i prizori koje vidimo često nisu istiniti
već su samo bledi odraz stvarnosi a nekada i njena suprotnost. Svi ljudi javno
govore kako se treba boriti za mir a vode okrutne ratove koji donose ogromne
žrtve i razaranja. Preko televizije i interneta svi govore kako da treba brinuti
o siromašnima a desetine hiljada dece, u našoj blizini, živi u krajnjem siromaštvu.
Dvoličnost je glavna osobina većine
odraslih ljudi a „Svi odrasli su nekada bili deca ali se malo njih to seća.“
Zar je tako teško biti pošten? Zašto su svi toliko
zaokupljeni sami sobom? Zar je lepo biti usamljen? Ljudi idu svakodnevno na
posao i loše, bez ljubavi obavljaju neke beskorisne stvari koje nikome ne
donose ništa dobro.
Volela bih kada ljudi bili bolji. Tada bi i oni bili
srećniji. Odrasli bi trebalo da shvate da su istina i ljubav, prijateljstvo i
rad stvari bez kojih je teško živeti. Odrasli to ne shvataju a od njih zavisi
život svih nas. Možda bi odrasli, pre nego deca, trebali da pročitaju Malog
princa jer možda i shvate „Uvek dobijamo onoliko koliko i dajemo.“
Нема коментара:
Постави коментар