01. Mali lavić Julija

01. Mali lavić Julija

To jutro car je spavao u svojoj pećini. Bio je to pravi lavlji san. Znao je da niko neće da mu priđe i da će ga kao i uvek pustiti da spava, sve dok se sam ne probudi. Ali tog jutra je sve bilo drugačije. Prvo je osetio neki prijatan, ali nepoznat miris i za divno čudo nije se probudio. Njegova nepogrešiva čula nisu zvonila na uzbunu. Malo kasnije osetio je da ga neko vuče za uši, mislio je da sanja. U sledećem trenu neko mu je zapušio nos, nije mogao da diše. Otvorio je lagano pospane oči i ugledao nešto najlepše na svetu. Ugledao je jedno predivno malo stvorenje, nežno, mekano, umiljato, kako leži sklupčano pored njega i igra se stidljivo, bez straha, sa njegovom grivom, ušima i šapama. U prvi čas je pomislio da mu se to sve samo priviđa, a zatim da je u njegovu carsku palatu zalutalo neko malo napušteno mače. Osmotrio je bolje to milo stvorenje i pitao ga je nežno:

- Ko si ti?

Mala životinjica ga je pogledala najlepšim pogledom na svetu i rekla je samo jednu reč:

 - Tata.

Lavu kao da je nešto eksplodiralo u glavi. Od uzbuđenja nije mogao da se pomeri. Netremice je gledao u to malo stvorenje koje se uz njega privijalo i mazilo. Onjušio ga je. Taj divni miris će mu ostati u sećanju zauvek. Sada mu je bilo jasno zašto se u snu osećao tako prijatno. Pomirisao je još jednom malog lavića i onda ga je nežno liznuo. Znao je da je mala ženkica stara samo jedan dan i da je progledala ovog časa. Znači carica, lavica, je rodila lavića, ostavila ga kod njega i otišla u lov. Car je pomazio malog lavića pa ga je zatim pitao:

- Kako se zoveš?

- Julija. - odgovorila mu je mala beba-lavica.

- Julija, kako divno ime.

Lav je skupio svu snagu koju je imao da bi se pribrao, malo se zamislio, a onda dohvatio već spremnu flašicu sa mlekom i pružio malom laviću.

- Izvoli mleko, sigurno si gladna.

- Hvala tata. - rekao je lavić i uzeo mleko. Pošto je popila pola flašice mleka, Julija je sa ostatkom napunila usta i isprskala tatu po glavi. Lav se nasmejao.

- Hajde spavaj, moraš da spavaš da bi porasla. - rekao je nežno Lav.

          Celog tog dana i sledeće noći lav nije izlazio iz svojih carskih odaja. Gledao je, prosto buljio, u malog lavića koji je spavao. Ono malo vremena kada je lavić bio budan, car je koristio da bi se igrao i mazio sa njom.

          Posle nekoliko dana, kada je Julija malo ojačala, car je odlučio da je upozna sa spoljnjim svetom, a pre svega sa svojim najboljim prijateljima na dvoru.