14. Julija i Damba

14. Julija i Damba

Damba je još bila beba kada je prestala da živi sa mamom i tatom. Nije se dogodilo ništa ružno i strašno, jednostavno tako se desilo. Kod male Dambe, kažemo male jer je ona zaista bila sićušna, sve se događalo na neki neuobičajen način.

Damba se rodila jednog kišnog dana. Tu je bio beli lav ali i beli slon, njegov kolega doktor među slonovima. Kada se rodila, Damba je bila mala kao neki mali miš. Mama i tata slonovi su se uplašili ali su ih vrsni doktori smirili i objasnili da se takve stvari u prirodi dešavaju. Druga stvar koja je iznenadila sve je to da je Damba bila plavo-tirkizne boje. Bilo kako bilo, Damba se rodila i počela svoj život. Progovorila je vrlo rano, posle samo nekoliko dana i uz čuđenje svih odmah je pričala kao neka odrasla osoba. Jednog dana kod slonova je došla princeza Julija da se dogovore oko velikog kupanja svih životinja, a tu su slonovi imali glavnu reč kao tuševi. Odmah je spazila Dambu. Tada se desilo nešto vrlo važno u Dambinom životu. Naime Julija, kada je ugledala Dambu, nije rekla ,,Kakav je ovo miš?,, ili bilo šta ružno, već je ushićeno uzela Dambu u ruke, poljubila je i rekla da nikada nije videla lepšeg slona. Damba se ponosno protegla, zazviždala kroz malu surlu i odlučno rekla mami i tati:

- Spremite mi stvari, ja idem na put sa Julijom, mi smo sada najbolje drugarice i nikada se nećemo razdvajati.

Tako je i bilo. Nisu vredele ni mamine suze, ni tatine zabrane, Damba je odlučila i jedino je tako moglo i da bude. Julija je bila malo iznenađena, ali je i ona odmah zavolela Dambu.

Damba je porasla do veličine manje vekne hleba ali to joj nije smetalo da svuda ide sa Julijom i stalno ističe kako je ona slon. Damba se i bukvalno nikada nije razdvajala od Julije. Toliko je bila vezana za nju, a možda i plašljiva, da je od Julije tražila da joj stavi ogrlicu i povodac. Vezivanje životinja je u carstvu bilo strogo zabranjeno ali na ovaj slučaj su svi gledali sa simpatijama. Damba je često govorila kako je ona Julijin LJUBIMAC. Kada bi je Julija odvezala ona bi istog časa počela da negoduje i da se ozbiljno ljuti. Damba je bila inače izuzetno pametna. Bilo je dovoljno da čuje samo delove neke priče ili događaja i da sama doda ono što nedostaje i napravi priču onakvom kakva je bila. Pamtila je sve, kao slon. Mnogo puta bi Juliji ozbiljnim glasom i to ne samo kada su same, rekla:

- Ti ugrožavaš moja osnovna životinjska prava. Držiš me vezanu kao kućnog ljubimca. Žaliću se udruženju za zaštitu životinja.

Julija se prvi put zbunila i bilo joj je neprijatno. Kasnije se navikla na te Dambine ispade. Kada bi Damba počela nešto u tom stilu, Julija bi samo pružila ruku ka njoj, kao da hoće da je odveže i da joj skine povodac. Tada bi se Damba izbezumila i počela bi da viče:

- Eto, hoćeš da me ukradu. Veži me brzo, nemoj da si bezobrazna.

Julija bi se samo nasmejala na te Dambine ludorije.

Julija je svuda išla sa Dambom. Razdvajale su se samo kada je išla u goste kod Lovca, sa Crnim u avanturu ili negde gde je za Dambu bilo opasno. Dambini mama i tata su se preselili u carski dvor. To je bio jedini način da svi budu zajedno. Od Dambe više nije bilo srećnijeg (i razmaženijeg) slona na svetu.