17. Zoo-vrt oslobađanje mame

17. Zoo-vrt, oslobađanje mame

Lovac, car i Julija su pravili plan kako da spreče nasilno odvođenje životinja u zoo-vrt. Nisu mogli ništa pametno i novo da se sete. Upozoravali su životinje da budu obazrive i na tome se zasnivao njihov plan. Ništa posebno mudro.

Veliku promenu u taktici je unela jedna najobičnija žaba iz obližnje baruštine. Julija se tog dana igrala sa društvom na livadici pored bare kad je čula žabu koja glasno krekeće, kao da želi nešto da joj kaže. Došla je do barice i pitala žabu:

- Šta je damo? Zašto tako glasno vičeš?

- Nisam ja nikakva dama već glupa mučenica u prljavoj bari. Dama je moja rođaka iz gradskog zoološkog vrta. Pisala mi je i poslala mi je čak i slike, pogledaj. - rekla je brbljiva žaba i pokazala već mokre slike.

Na slikama je bila jedna debela žaba koja pozira fotografu. Julija se malo zamislila i otišla na dvor. To veče kada se sastala sa tatom i lovcem izložila im je svoj plan. Plan se sastojao od nekoliko stvari i nije mogao brzo da se primeni. Prvo je Lovac morao da postane direktor zoo-vrta, zatim su trebali da porazgovaraju sa svim zarobljenim životinjama i na kraju da vide koje su to životinje iz divljine koje bi možda želele da se presele u grad, u zoo-vrt, dobrovoljno i kakav smeštaj bi im odgovarao. Tata i Lovac su se složili da je plan dobar ali da ga je teško sprovesti. Dok su oni tako pričali na dvor je uleteo Sivi i sav uzbuđen jedva izgovorio:

- Lavicu su uhvatili lovci i odveli je u grad, u zoološki vrt.

Svi planovi i dogovori su pali u vodu. Car je znao da je sada najvažnije da se oslobodi carica. Sazvali su savet istog časa. Bengalski i Sivi su predlagali da se skupi sva raspoloživa vojska i da se već isto veče krene u otvoren napad na grad. To su podržali i vukovi. Beli je rekao da mora da se vodi računa o tome da su ljudi vrlo dobro naoružani i da bi u takvom napadu stradalo mnogo životinja. Roze lav je predlagao da se plati otkup za lavicu, a bilo je i glupljih predloga. Zajedničko svima je bila tuga, strah i neverica da se to dogodilo.

Kada su svi izložili svoje predloge Crni je lagano prišao caru. Mnogi nisu ni primetili da je i on bio u gluvoj sobi, sali za sastanke. Došao je do cara i svojim opasnim crvenim očima odmerio sve prisutne u sali. Većina nije mogla da podnese taj njegov pogled u kome je opasnost prosto rukom mogla da se opipa. Onda je Crni progovorio:

- Evo kako ćemo. Po caricu idemo Sivi, ja, Julija, Leon, Plavi i Zmijko. Na obodu grada nas čekaju Bengalski i jaguari da nas brzo prevezu nazad kada oslobodimo caricu. Da li je neko protiv ovog plana? - pitao je Crni.

Bio je spreman da skoči na svakoga ko bi mu se suprotstavio. To su znali svi u sali, a car je znao da je i pored svih svojih mana Crni ipak jedini u stanju da se sukobi sa lukavim i opasnim ljudima. Uostalom Crni je bio najbolji školski drug sa lavicom, a priča se da mu je u osnovnoj školi ona bila i simpatija. Svi su se ćutke složili, a Sivi koji se nije bojao nikoga pa ni Crnog samo je rekao:

- Hajde momci, šta se čeka, krećemo odmah...

Mnogi se naravno nisu slagali da u ovako opasnu akciju idu i mladi i neiskusni lavovi kao što su Julija i njen brat. Jedino je Crni znao da oni nisu nimalo naivni, znao je koliko su opasni, brzi i nepekolebljivi kada je borba u pitanju. Uostalom on ih je od rođenja svakog dana trenirao i učio razna čudesa koja obične životinje i ne sanjaju. Većina se čudila kako je Plavi pristao da ide kada se zna da je on kukavica. Nisu znali da je lavica baš Plavom spasila dva puta život, a to lavovi nikada ne zaboravljaju. Mala ekipa se brzo spremila i krenula na put. U zadnjem trenutku car je naredio da na put krene i Lovac. Njegovo poznavanje ljudi u zoo-vrtu pokazaće se od presudnog značaja.

Za tri dana su prevalili ogroman put i stigli do oboda grada. Grad je čudesno sijao u mraku. Crni je znao da moraju odmah da oslobode lavicu i da nema vremena za čekanje. Plan je bio sledeći: Lovac ulazi u zoo-vrt i saznaje u kom kavezu je lavica. Crni, Julija i Leon preskaču ogradu i čekaju spremni da savladaju čuvare ako dođe do borbe. Sivi čeka kod glavne kapije da bi sprečio lovce da dođu u pomoć, a Plavi mora da postane nevidljiv i da unese Zmijka do kaveza u kome je lavica. Zmijko treba da uđe u kavez, kaže lavici da su došli po nju i zmijskim repom otključa bravu ili da se obavije oko šipki i svojom snagom ih iskrivi kako bi lavica mogla da pobegne.

Plan je bio dobar. Ekipa je bila najbolja. Sve se odvijalo po planu. Lovac je saznao gde je lavica i to mesto je obeležio svetlećim zrikavcima. Crni, Julija i lavić za tili čas su preskočili ogradu i bili spremni da rastrgnu svakoga ko bi se usudio da pokvari akciju. Plavi je bez problema uneo Zmijka u zoo - vrt i našao kavez u kome je bila lavica. Onda je na scenu stupio piton Zmijko. Upuzao je u kavez, rekao lavici da su došli po nju, obavio se oko brave i polomio je bez muke. Lavica je izašla iz kaveza i uputila se prema kapiji i Sivom. Zajedno su se iskrali iz grada i otišli do mesta gde su ih čekali Bengalskoi i jaguari. Kada su, napokon, bili na bezbednom mestu, lavica je upitala:

- Šta čekamo? Zašto ne idemo? Koga još čekamo?

Niko nije imao hrabrosti da joj kaže da su tu i njeno dvoje dece, njena dva mala lavića. Da je to lavica znala sigurno bi se vratila u grad i ko zna kako bi se sve završilo. Na sreću nije prošlo mnogo vremena kada su iz senke potpuno nečujno, kao utvare izašli Crni i njene dve bebe. Lavica je samo rekla:

- Ti...!

I u neobuzdanom besu, munjevitom brzinom je kandžom ogrebala Crnog. Da se nije izmakao, povreda bi bila kobna. Julija je na to skočila između njih i hladno rekla:

- Mama smiri se, sada je sve dobro, idemo kući.

U carstvo su stigli za nekoliko dana. Svi su bili radosni, a mama je znala da su njeni lavići porasli i da počinju da vode jedan samostalniji život. Bila je ponosna na svoju decu iako se i dalje ljutila na Crnog. Crni se nije mnogo uzbuđivao zbog toga. Njemu je bilo važno da je spasio lavicu i da su Julija, Lola i Leon bezbedni.