Bliži se proleće

U našem carstvu se bliži proleće. Sunce se sve češće probija kroz granje. Oseća se miris proleća u vayduhu. Svi su razdragani a naročito oni kojima je ovo prvo proleće, najmlađi.

Dan Zaljubljenih u carstvu

Tweet Danas dan zaljubljenih. Mnogi ne znaju ali zivotinje su stalno zaljubljena tako da je dan zaljubljenih za njih najveci praznik.

Novi dozivljaji

Sve zivotinje u sumi traze da napisem nove price da bi imali cega da se igraju. Traze da se malo vise prica o ljubavi.

Nova Godina

Srecna Nova Godina svima.

ZIMA

Juce je pocela zima....

Prvi sneg

Na radost svih pao je napokon i prvi sneg...

Dvadeset prva priča ,,Mali lavić Marko,,

21. Mali lavić Marko

          Svako dete koje se rodi je prava radost za sve stanovnike našeg carstva. Tog maja se nije rodilo mnogo dece, bilo je nekako mirno. Odjenom jednog predivnog jutra šumom se pronela vest da se u susednom carstvu rodila nova beba i to ni više ni manje nego mali lavić Marko.

          Susedno carstvo, koje su svi zvali Zlatno Carstvo, nalazilo se odmah preko velike reke ali je do tamo moglo da se stigne i tajnim prolazom ispod reke. Vest o novoj bebi donele su ptice koje su svojim pevanjem oglasile srećan trenutak.

          Mnogo godina su se u Zlatnom carstvu spremali za dolazak nove bebe na svet. Bebu su željno iščekivali i car i carica ali i njihovi roditelji, sestre, braća i svi ostali stanovnici zlatnog carstva. Beba, mali lavić Marko, rodio se iznenada. Tog dana, krajem maja, svanulo je vedro i sunčano jutro. Bilo je tiho i jedino se čuo ujednačeni zvuk točka u obližnjem rudniku zlata. Oko rudnika su bili raspoređeni stažari, hrabri i odvažni lavovi sa zlatnom grivom. Svi ostali su spavali sem mame lavivice koja je čekala da se rodi mali lavić Marko. Pored zlatne lavice bili su, naravno, i beli lav, bela lavica i najbolji tim lekara i medicinskih sestara koji je uopšte ikada postojao.

         Marko se rodio brzo i lako. Odmah je progledao i rekao:

- Mama.

         Mama ga je nežno liznula i pomazila. Beli je odmah uzeo bebu. Okretao ga je nešto, merio ga je, kuckao..., sve dok mali lavić nije zarežao i malom šapicom krenuo preteći ka belom. Beli se samo nasmejao i vratio Marka mami. Marko je ubrzo zaspao a vest o rođenju malog zlatnog proširila se svim morima, dolinama i planinskim grebenima.

          Bilo je vreme za slavlje. Pripreme su trajale danima. Svi su željno očekivali veliku žurku. Najviše su se radovala deca i šumske skitnice. Deca kao deca, volela su proslave i veselja a šumske skitnice su se radovale jer je postojalo verovanje da kada se rodi zlatni lavić, da će svaki stanovnik carstva dobiti po jedan veliki zlatnik od šumske vile. Ova legenda je bila tačna uz malu ispravku. Zlatnike nije davala šumska vila već lično glavom i bradom zlatni car, tata malog lavića Marka. Slavlje je trajalo punih petnaest dana. Igralo se i pevalo bez prekida. Došli su gosti iz svih susednih šuma i carstava. Došli su Julija i Lola, mali crni, rozika, Skočiguz, Damba i svi njihovi rođaci i prijatelji. Jedino na slavlje nisu došli veliki zlatni lavovi koji su budno čuvali najveći rudnik zlata na svetu.

         Petnaestog dana slavlja, poslepodne oko tri sata, sunce je još jače zasijalo a iz neba je počela da pada predivna zlatna kiša. To je bio znak da je proslava završena i da svi moraju da se vrate u svoja carstva i svojim redovnim poslovima.