U carstvu je leto, prava radost za male stanovnike carstva: igra, igra i samo igra po celi dan...
четвртак, 12. јул 2012.
четвртак, 31. мај 2012.
Beskrajna priča lavića Julije
Moja
beskrajna priča
Moja
beskrajna priča traje od kada znam za sebe.
Da li si
doručkovala? Da li si ručala? Da se nisi suviše utoplila? Da ti ne
bude hladno? Šta si učila u školi…, i još bezbroj sličnih pitanja.
To moja Mama pita mene. Mislim da me je oduvek pitala
slićna pitanja a sigurna sam da će tako ostati zauvek.
U moju beskrajnu priču ulazi i baka sa svojim pitanjima,
savetima, brigom i pažnjom za mene.
Tatu nikako nisam zaboravila. Dok sam bila mala on je
služio samo za igranje i zabavu. Kako sam rasla menjala se i njegova uloga u
mojoj beskrajnoj priči. Nekada učimo zajedno ali se dalje najviše zabavljamo.
U mojoj beskrajnoj priči su i muzika, društvo, televizija,
knjige, gluma i još mnogo toga.
среда, 30. мај 2012.
Priča male devojčice srne
Moja beskrajna priča
Bilo je već kasno, skoro ponoć. Spremala sam se za
odlazak na spavanje: večera, kupatilo, oblačenje, poljubac za laku noć i gašenje
svetla u sobi.
U snu je bilo nekada zanimljivo a nekada se baš ništa
nije dešavalo, jedino je svako jutro dolazilo buđenje.
Posle buđenja - kupatilo i olačenje. Posle oblačenja je
dolazio doručak. Doručak je ponekad kasnio, naročito kada sam išla pre podne u
školu. Tada se pojavljivao na velikom odmoru.
Po povratku iz škole, pranje ruku, presvlačenje pa ručak.
Sve do kasne vešeri su se smenjivali igranje sa društvom, učenje, gledanje
televizije, rad domaćeg zadatka i razne druge vrste zabave.
Onda je ponovo sunce zalazilo i bližila se noć i vreme za
spavanje.
Čini mi se da je ovo jedna beskrajna priča.
Moja beskrajna priča
Učiteljica je deci dala domaći zadatak da napišu priču ,,Moja beskrajna priča,,. Deca su pisala i sve priče su bile lepe. Najboljima su pripale i nagrade.
недеља, 20. мај 2012.
недеља, 22. април 2012.
среда, 14. март 2012.
Пријавите се на:
Постови (Atom)