13.
Mali beli jastučići
Beli lav i njegova porodica, su se starali o zdravlju
čitavog carstva. Pored lečenja životinja Beli je pazio i na
zdravlje biljaka: cveća, trave i šuma. Nije dozvoljavao da se u
šumi pale vatre, a sa majmunima se često prepirao zbog njihove
glupe navike da beru voće i druge plodove ne da bi ih jeli već da
bi gađali druge životinje. Belom su pomagale i njegove rođake, sve
od reda dvorske dame. Kraljevstvo Belog su deca još zvala i
kraljevstvo injekcija iako su najlepše igraonice bile upravo u tom
kraljevstvu. U samom dvorištu Belog Dvora nalazio se veliki vodeni
park. Tu je bilo tobogana, bazena sa toplom i hladnom vodom. Slonovi
su uveseljavali decu tako što su ih prskali svojim velikim surlama.
Kornjača je organizovala da u tom zabavnom parku bude hrane i sokova
na pretek. Deca su, kada se umore od igranja, mogla da odmore u malim
kućicama pravljenim baš za njih. U takvom divnom kraljevstvu su
rasli sestra i brat mali beli lavići. Bili su srećni i dosta vezani
za mamu i tatu. Moglo bi čak da se kaže da su bili malo osetljiviji
nego što je uobičajeno u životinjskom carstvu. Beli lavići su
bili potpuno beli, čini se još belji od tate ali belji i od oblaka
i od svega što možete da zamislite. Imali su bujno, mekano krzno
uvek oprano i očešljano, a sa dva crna i okrugla oka, kao dva
velika dugmeta, ličili su na igračke.
Jednog dana, bila je nedelja, mama je iz sobe gde su
spavali lavići, čula tužan plač. Polako je prišla sobi misleći
da se prevarila ali sada je razgovetno čula oba mala lavića kako
tiho plaču. Ušla je u sobu, a lavići su se tek tada rasplakali
punim plućima. Mama je prvo proverila da li ih nešto boli pa kada
je videla da je to u redu pitala ih je:
-
Hrabri moji beli lavovi, šta se to dogodilo da vi tako tužno
plačete?
Dečak
se malo postideo a devojčica je podigla svoju belu glavicu i rekla
mami:
-
Mama, svi u kraljevstvu nas zadirkuju i govore nam da smo mi mali
beli jastučići. Spremačice su nas nekoliko puta uzele dok smo
spavali i stavile na krevet umesto jastuka. Nećemo da budemo
jastuci, hoćemo da budemo pravi beli lavovi.
Mama
ih je saslušala, pogledala i zatim ozbiljnim glasom rekla:
-
Lavići, nemojte da tugujete već uživajte u detinjstvu i mladosti.
Vrlo brzo ćete porasti u lava i lavicu. Tada niko više neće
misliti da ste jastuci, ali ćete imati mnogo drugih obaveza. Zato,
iskoristite detinjstvo i igrajte se i uživajte.
Pored
toga što je mama rekla, hitno je pozvala svoju drugaricu roze
kraljicu i zamolila je da joj lično njena krojačica lija sašije
neke stvarčice za njene laviće kako više ne bi bili potpuno beli.
Devojčici je sašivena bebi roze mašnica a muškom laviću teget
okovratnik na koji je zakačen srebrni znak nepobedivosti. Tako se
moda neprimetno uvlačila u svakodnevni život carstva. Car nije
voleo te modne ludorije. Bio je protiv toga da se lavovi i druge
životinje oblače i šminkaju ali nije mogao protiv vremena.
Promene su dolazile i u životinjsko carstvo. Trebalo ih
je samo pravilno usvojiti kao u slučaju malih belih lavića koji su
patili što ih stalno mešaju sa jastučićima.
