18.
Bengalski tigar
U
carstvu živi i porodica Bengalskog tigra. Njegovi baka i deka su
došli iz daleke Indije sa jednim cirkusom. Pobegli su iz cirkusa i
napravili svoje kraljevstvo. Sa lavovima su bengalski uvek bili u
dobrim odnosima. Naš Bengalski bio je dugačak oko tri metra i imao
je skoro tri stotine kilograma. Ramena su mu bila široka i mišićava.
Bio je crveno zlatne boje. Stomak mu je bio beo. Kao i svi tigrovi
imao je crne poprečne pruge koje su mu se protezale od glave do vrha
repa. Od svih vrsta tigrova bengalski tigar je najbrži. Mogao je da
trči brzo kao vihor. Imao je ženu tigricu i tri mala bengalska,
jednog dečaka i dve devojčice. Deca su bila umiljata, lepo
vaspitana i rasla su zajedno sa Julijinom generacijom lavova. Nikada
nije došlo do svađe između Bengalskog i lavova.
Tog jutra je sve bilo mirno. Niko nije mogao da pomisli
da će u šumi, gde je živeo tigar, izbiti tako veliki požar. Crni
dim počeo je da se diže iznad šume. Ptice su uz veliku buku
napustile šumu prve. Već posle nekoliko minuta požar se toliko
rasplamsao da se crni dim video u pola carstva. Životinje su se
uspaničile i trčale u svim pravcima pokušavajući da nađu spas. U
tim najtežim trenutcima, jedini koji je sačuvao pribranost bio je
Bengalski. Trčao je od mesta do mesta i pokušao da organizuje
svakoga na koga je naišao. Prvo je uzbunio slonovsku vatrogasnu
brigadu, a odmah zatim je otišao na visoravan u čijem se podnožju
nalazila šuma koja je sada plamtela. Pozvao je dabrove i izdao im
naredbu da hitno zatvore planinsku reku i promene joj pravac, kako bi
voda sprečila da se vatrena stihija proširi na čitavo carstvo. Dok
je tigar pokušavao da organizuje životinje spasilački tim
sastavljen od divokoza, lisica i srna spasavao je decu.
Većina mladunaca je spašena ali nigde nije bilo malih
bengalskih. Uzalud je mama tigrica išla od grupe do grupe životinja.
Mladih nije bilo. Ubrzo se pronela strašna vest da su tigrići u
napuštenom rudniku koji se nalazi u središtu požara. Tigar i
tigrica su pokušavali da nađu rešenje i probiju se kroz vatru do
svojih beba. U jednom trenutku je i Julija htela da jurne direktno u
vatru ali je Crni zadržao i tiho rekao: Stani, izgleda da im nema
spasa. U tom času je Damba snažno povukla surlom Juliju za ruku.
-
Julija odveži me, mojim te - rekla je Damba. Julija je ne
razmišljajući to i uradila. Tada je Damba iskočila iz torbe i
nestala u pravcu požara. Niko na nju nije obratio pažnju.
Posle nekoliko sati, kada su svi pomislili da se
tigićima dogodilo najgore, iz daljine, iz potpuno drugog pravca,
začulo se Dambino pevanje kroz surlu. Svi su se okrenuli i videli
Dambu kako ponosno korača, a iza nje potpuno umazani u blato i
garavi od dima idu tri mala tigrića. Damba je odmah prišla Juliji i
kao da se ništa nije dogodilo rekla joj:
-
Hajde,
veži me.
Zar
želiš da me neko ukrade? Zatim se okrenula prema životinjama:
-
Šta buljite u mene, hoćete da vas sve izsurlašim...?
A
kako je Damba spasila tigriće? Prosto. Pošto je mala, ušla je pod
zemlju i našla kanale koje su kopale krtice i tako došla do ulaza u
rudnik. Tamo je zatekla tigriće. Rekla im je da krenu za njom i
zatim se hrabro zaputila u rudnik. Na njenu sreću, napušteni rudnik
je imao još nekoliko izlaza. Damba je krenula prvim i tako je ispod
zemlje izašla iz vatrenog obruča zajedno sa tigrićima. Imala je
mnogo sreće ali životinje kažu: Sreća prati hrabre!
