21. Mali lavić Marko
Svako dete koje se rodi je prava
radost za sve stanovnike našeg carstva. Tog maja se nije rodilo mnogo dece,
bilo je nekako mirno. Odjenom jednog predivnog jutra šumom se pronela vest da
se u susednom carstvu rodila nova beba i to ni više ni manje nego mali lavić
Marko.
Susedno carstvo, koje su svi zvali
Zlatno Carstvo, nalazilo se odmah preko velike reke ali je do tamo moglo da se
stigne i tajnim prolazom ispod reke. Vest o novoj bebi donele su ptice koje su
svojim pevanjem oglasile srećan trenutak.
Mnogo godina su se u Zlatnom carstvu
spremali za dolazak nove bebe na svet. Bebu su željno iščekivali i car i carica
ali i njihovi roditelji, sestre, braća i svi ostali stanovnici zlatnog carstva.
Beba, mali lavić Marko, rodio se iznenada. Tog dana, krajem maja, svanulo je
vedro i sunčano jutro. Bilo je tiho i jedino se čuo ujednačeni zvuk točka u
obližnjem rudniku zlata. Oko rudnika su bili raspoređeni stažari, hrabri i
odvažni lavovi sa zlatnom grivom. Svi ostali su spavali sem mame lavivice koja
je čekala da se rodi mali lavić Marko. Pored zlatne lavice bili su, naravno, i
beli lav, bela lavica i najbolji tim lekara i medicinskih sestara koji je
uopšte ikada postojao.
Marko se rodio brzo i lako. Odmah je
progledao i rekao:
- Mama.
Mama ga je nežno
liznula i pomazila. Beli je odmah uzeo bebu. Okretao ga je nešto, merio ga je,
kuckao..., sve dok mali lavić nije zarežao i malom šapicom krenuo preteći ka
belom. Beli se samo nasmejao i vratio Marka mami. Marko je ubrzo zaspao a vest
o rođenju malog zlatnog proširila se svim morima, dolinama i planinskim
grebenima.
Bilo je vreme za slavlje. Pripreme su
trajale danima. Svi su željno očekivali veliku žurku. Najviše su se radovala deca
i šumske skitnice. Deca kao deca, volela su proslave i veselja a šumske
skitnice su se radovale jer je postojalo verovanje da kada se rodi zlatni lavić,
da će svaki stanovnik carstva dobiti po jedan veliki zlatnik od šumske vile.
Ova legenda je bila tačna uz malu ispravku. Zlatnike nije davala šumska vila
već lično glavom i bradom zlatni car, tata malog lavića Marka. Slavlje je
trajalo punih petnaest dana. Igralo se i pevalo bez prekida. Došli su gosti iz
svih susednih šuma i carstava. Došli su Julija i Lola, mali crni, rozika, Skočiguz,
Damba i svi njihovi rođaci i prijatelji. Jedino na slavlje nisu došli veliki
zlatni lavovi koji su budno čuvali najveći rudnik zlata na svetu.
Petnaestog dana slavlja, poslepodne
oko tri sata, sunce je još jače zasijalo a iz neba je počela da pada predivna
zlatna kiša. To je bio znak da je proslava završena i da svi moraju da se vrate
u svoja carstva i svojim redovnim poslovima.
